. . . Sredinom zapocet dan, kao i drugi, novim bice zavrsen...
I opet, i nikada do kraja iskoriscen... I opet, i uvek, skoro pa savrsen...
Jos jedno popodnevno jutro... Davno svanulo - tek svice... I opet, i uvek, kraj tebe budim se...
I opet, i nikad kao jedno bice... Niko kao ja ne pripada... I opet, i uvek, mogu sve da dam...
I srecan pored tebe, znaj, niko kao ja nije tako sam...
No comments:
Post a Comment